Godine 1946. osnovano je Sportsko društvo „Brodograditelj“ a u okviru društva postojao je i Jedriličarski klub „Brodograditelj“. Kasnije, 1949. godine, na skupštini kluba, prerasta u Sportsko društvo „Brodarac“ u kome rade klubovi: fudbalski, šah i jedriličarski. Osnivači i sponzori su bili: Jugoslovensko rečno brodarstvo (generalni), Preduzeće „Ivan Milutinović“, Brodogradilište „Tito“ i Beogradsko bagersko preduzeće. Sedište Jedriličarskog kluba „Brodarac“ u to vreme je bilo na donjem špicu Ade Ciganlije, u šleperskoj kabini, smeštenoj na obali. Kasnije, uz svesrdnu pomoć JRB, napravljen je splav u Cukaričkom rukavcu. Aktuelni takmičari tada su bili: Slobodan Strugar, Franc Kos, Bora Ćosić… Broj članova Kluba uvećao se 1966. pošto je dvadesetak članova prešlo iz Jedriličarskog kluba „Sava“, izmedju ostalih: DJordje Srbljanović, Branimir Banovac, Lazar Adjanski, Milan i Dragomir Andonović, Miodrag Jekić, Zvonko Šutija… Sve do sredine sedamdesetih, postojale su sledeće klase: Jola 22, Olimpijska Jola, Dinga, Sava i Šljuka. „Brodarac“ je imao dosta uspeha na takmičenjima u zemlji, ali i na medjunarodnim regatama. Djordje Bata Srbljanović petnaest godina je bio prvak Jugoslavije u klasi Jola 22 i Olimpijska Jola, a 1958. na Paliću, na Prvenstvu Evrope, osvojio je drugo mesto.
Godine 1968. nabavljene su prve jedrilice klase Finn. Najuspešniji takmičar u toj klasi bio je Branimir Banovac – višegodišnji prvak Srbije, dva puta prvi, tri puta drugi i četiri puta treći u Jugoslaviji, petnaest puta reprezentativac. Generalni sponzor i donator JRB, kupuje i daje Klubu na korišćenje šlep i postavlja ga 200 metara uzvodno od donjeg špica Ade Ciganlije. Camci su nabavljani na razne načine. Glavni donator bilo je JRB a neki su dobijeni od vojske. Kasnije su i članovi počeli da kupuju jedrilice. Posle više godina veoma uspešnog rada, početkom devedesetih klub zapada u krizu uzrokovanu, pre svega, prestankom brige JRB za jedrenje. U trenutku, najtežem od njegovog osnivanja, Klubu u pomoć pristiže Gradjevinsko preduzeće „Gemaks“. Slobodno možemo reći da se u vizionarskom nadahnuću Djordja Antelja, vlasnika GP „Gemaks“ pojavio neočekivani spas za Klub. GP „Gemaks“ kupuje stari šlep, adaptira i stavlja nam ga na raspolaganje. Tako je Klub, kao ptica feniks, ponovo rodjen iz pepela, da upotrebimo metaforu iz rečnika sportskih novinara.
